Biv­ša nje­mač­ka am­ba­sa­dor­ka u Cr­noj Go­ri Gu­drun Štaj­na­ker na­ve­la je u pi­smu pred­sjed­ni­ku Evrop­skog par­la­men­ta (EP) An­to­ni­ju Ta­ja­ni­ju da EU tre­ba hit­no da re­a­gu­je po­vo­dom slu­ča­ja ul­cinj­ske So­la­ne, jer ako se ova­ko na­sta­vi Cr­na Go­ra bi mo­gla da iz­gu­bi je­dan od naj­ve­ćih dra­gu­lja pri­ro­de. Pi­smo, u ko­je je „Dan” imao uvid, Štaj­na­ker je po­sla­la u apri­lu ove go­di­ne. U nje­mu se na­vo­di da is­hod kon­fe­ren­ci­je o sta­tu­su So­la­ne ni­je bio za­do­vo­lja­va­ju­ći, te da ne mo­že ni da na­ve­de sve iz­ja­ve, sva obe­ća­nja i na­ja­ve, ve­ći­nom ne­i­sti­ni­te, ko­je su da­va­ne sa svih ni­voa u Vla­di, čak i od mi­ni­sta­ra, ve­za­no za oču­va­nje So­la­ne.
– Vla­da Cr­ne Go­re oči­to po­ku­ša­va da osvo­ji ne­ko vri­je­me da bi okon­ča­la de­gra­da­ci­ju bi­o­di­ver­zi­te­ta So­la­ne, ko­ji je ta­ko zna­ča­jan za Cr­nu Go­ru, Bal­kan i Evro­pu, ali iz­gle­da da ni­šta ne­će ni osta­ti da bi mo­glo da bu­de sa­ču­va­no – ka­za­la je Štaj­na­ker.
Ona je uka­za­la da je na sce­ni igra gdje bi imo­vi­na So­la­ne bi­la pred­sta­vlje­na kao vla­sni­štvo ste­čaj­ne fir­me, a ne, u stva­ri, dr­žav­na imo­vi­na.
– To je stav mno­gih prav­nih eks­pe­ra­ta, uklju­ču­ju­ći MANS. Ako se ova­ko na­sta­vi, Cr­na Go­ra bi mo­gla da iz­gu­bi je­dan od naj­ve­ćih dra­gu­lja pri­ro­de. Vi­še je ne­go za­pa­nju­ju­će da je mi­ni­star evrop­skih po­slo­va 12. apri­la na RTCG tvr­dio da je pi­ta­nje So­la­ne in­di­vi­du­a­lan slu­čaj, i da ne­ma ve­ze sa otva­ra­njem po­gla­vlja 27 u pre­go­vo­ri­ma sa EU. Je li do­bio ovu in­for­ma­ci­ju od mi­ni­stra tu­ri­zma ko­ji je po­sje­tio Bri­sel? Ili je to sa­mo in­ter­pre­ta­ci­ja – na­ve­la je Štaj­na­ker.
Ka­ko je ka­za­la, po­sto­je mno­gi raz­lo­zi da se za­klju­či da je uni­šte­nje ul­cinj­ske So­la­ne vo­đe­no vi­šim in­te­re­si­ma.
– Pre­ma mom su­du, ni­je slu­čaj­no da je pro­stor­ni plan za cr­no­gor­sku oba­lu ko­ji je pred­sta­vljen pro­šle go­di­ne ra­dio RZUP, či­ji je vla­snik Aco Đu­ka­no­vić, gdje se ključ­ni dje­lo­vi So­la­ne pred­vi­đa­ju za grad­nju. To je to­tal­no su­prot­no oču­va­nju bi­o­di­ver­zi­te­ta ovog mje­sta. Po­sto­je i čvr­sti do­ka­zi da je in­ve­sti­tor u So­la­ni – Euro­fond – uzeo kre­di­te i da su sta­vlje­ne hi­po­te­ke na imo­vi­nu So­la­ne. Ve­ći­na nov­ca je do­šla iz Pr­ve ban­ke. Ti ile­gal­ni kre­di­ti na dr­žav­nom ze­mlji­štu (po­gle­da­ti iz­vje­štaj MANS-a) ni­je­su ko­ri­šće­ni za So­la­nu ne­go za dru­ga ula­ga­nja Euro­fon­da, i bit­no su do­pri­ni­je­li ste­ča­ju. Ko je vla­snik Pr­ve ban­ke, do­bro je po­zna­to – re­kla je Štaj­na­ker.
Ona ka­že da ni­je sa­gla­sna sa sta­vom mi­ni­stra Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća da je pi­ta­nje So­la­ne po­se­ban slu­čaj, ko­ji ne mo­že uti­ca­ti na otva­ra­nje po­gla­vlja 27.
– Upra­vo su­prot­no, slu­čaj So­la­ne i oču­va­nje bi­o­di­ver­zi­te­ta ključ­ni su test za cr­no­gor­sku pri­mje­nu vri­jed­no­sti EU, po­seb­no oču­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne, oču­va­nja pri­ro­de, sna­že­nja vla­da­vi­ne za­ko­na i odr­ži­vog raz­vo­ja. Krat­ko­vi­do uni­šta­va­nje, ko­je mo­že da do­ne­se za­ra­du elit­noj gru­pi lju­di, ne­ču­ven je udar na in­te­res cr­no­gor­skog na­ro­da, ne sa­mo po pi­ta­nju ži­vot­ne sre­di­ne i eko­no­mi­je već i na so­ci­jal­nom ni­vou. Ta­ko dr­sko za­ne­ma­ri­va­nje pri­ro­de i ljud­sko­sti ne bi smje­lo da bu­de to­le­ri­sa­no od EU. Ne­ma vi­še vre­me­na. Oče­ku­jem hit­nu re­ak­ci­ju EU, ko­ja bi u su­prot­nom mo­gla da iz­gu­bi kre­di­bi­li­tet – re­kla je Štaj­na­ker.
Pod­sje­ti­mo, pro­stor­ni plan za obal­no pod­ruč­je, u ovi­ru ko­jeg je i pod­ruč­je ul­cinj­ske So­la­ne, ra­dio je Re­pu­blič­ki za­vod za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP) či­ji je ve­ćin­ski vla­snik brat biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, Aco Đu­ka­no­vić. Sta­ri­ji Đu­ka­no­vić je isto­vre­me­no i naj­ve­ći ak­ci­o­nar Pr­ve ban­ke, ko­ja je ima­la hi­po­te­ku na imo­vi­nu So­la­ne zbog kre­di­ta od če­ti­ri mi­li­o­na ko­je je da­la pri­vat­noj fir­mi Fleš. Fir­ma Fleš, či­ji su osni­va­či Bo­i­ša Šo­tra i Ve­se­lin Ba­ro­vić, za­lo­ži­la je dr­žav­nu imo­vi­nu So­la­ne za svo­je kre­di­te od če­ti­ri mi­li­o­na eura, po­zajm­lje­ne od Pr­ve ban­ke.
Imo­vi­na So­la­ne je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pro­ci­je­nje­na na 257,8 mi­li­o­na eura, a RZUP je u pro­stor­nom pla­nu na di­je­lu So­la­ne, po­vr­ši­ne od 70 hek­ta­ra, pred­vi­dio tu­ri­stič­ku va­lo­ri­za­ci­ju i 1.500 kre­ve­ta.
S ob­zi­rom na to da je imo­vi­na, pri­je ovog pla­na RZUP-a, pro­ci­je­nje­na na 257,8 mi­li­o­na, sa even­tu­al­nom grad­njom tu­ri­stič­kih objek­ta nje­na vri­jed­nost će se po­ve­ća­va­ti.
Na pod­ruč­ju So­la­ne je od 2012. go­di­ne bi­la za­bra­nje­na grad­nja tu­ri­stič­kih obje­ka­ta, ali je od­lu­ku Skup­šti­ne po­ni­štio Ustav­ni sud. Vla­sni­ci Euro­fon­da su pra­vo ko­ri­šće­nja nad tim ze­mlji­štem na­sta­vi­li da pro­da­ju po ci­je­ni iz­nad 200 mi­li­o­na eura. Za pet go­di­na i 14 li­ci­ta­ci­ja, po­čet­na ci­je­na je pa­la na 150 mi­li­o­na.
In­te­re­sant­no je i da se So­la­na na­la­zi na pod­ruč­ju ul­cinj­ske Ve­li­ke pla­že, za ko­ju je Vla­da svo­je­vre­me­no tra­ži­la du­go­roč­nog za­kup­ca. Kao glav­ni kan­di­dat po­mi­nja­na je kra­ljev­ska po­ro­di­ca Al-Na­hi­jan iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta (UAE). Na­vod­no su pre­ko Ro­jal gru­pe bi­li sprem­ni da upu­te i kon­kret­nu po­nu­du od vi­še mi­li­jar­di eura. Me­đu­tim, od sve­ga ni­je bi­lo ni­šta, a umje­sto to­ga, Ro­jal gru­pa se po­ja­vi­la kao ku­pac Kra­lji­či­ne pla­že – Du­bo­vi­ca. Na­kon od­bi­ja­nja opo­zi­ci­je i SDP-a da pri­hva­te ugo­vor, Ro­jal gru­pa je i od to­ga od­u­sta­la. 
M.V.-M.S.


Spor­ni kre­di­ti

Vr­hov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (VDT) ne­dav­no je na­lo­ži­lo da se slu­čaj „So­la­na” po­no­vo otvo­ri. Ta od­lu­ka je usli­je­di­la na­kon žal­be MANS-a na rad Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva (SDT).
VDT, na či­jem je če­lu Ivi­ca Stan­ko­vić, ka­ko su pre­ni­je­li me­di­ji, ra­ni­je je do­ni­je­lo od­lu­ku da je stav SDT-a da od­ba­ci kri­vič­nu pri­ja­vu MANS-a pre­u­ra­njen, zbog če­ga su spi­si vra­će­ni re­so­ru na či­jem je če­lu Mi­li­vo­je Kat­nić za pred­u­zi­ma­nje do­dat­nih rad­nji u iz­vi­đa­ju.
MANS je pod­nio kri­vič­nu pri­ja­vu zbog kre­di­ta za či­je je obez­bje­đe­nje kao hi­po­te­ka bi­lo sta­vlje­no ze­mlji­šte ul­cinj­ske So­la­ne „Ba­jo Se­ku­lić”. Oni su la­ni pod­ni­je­li pri­ja­ve pro­tiv de­vet li­ca, me­đu ko­ji­ma su ta­da­šnji di­rek­tor Upra­ve za ne­kret­ni­ne Mi­ćo Or­lan­dić, na­čel­nik pod­ruč­ne je­di­ni­ce Ul­cinj Džev­det Ća­pri­ći, te vla­sni­ci fir­mi Ab­so­lut i Fleš, kao i pred­stav­ni­ci Pr­ve i CKB ban­ke.
Kre­di­te kod Pr­ve i CKB ban­ke, ukup­ne vri­jed­no­sti 5,2 mi­li­o­na, po­di­gle su fir­me Ab­so­lut i Fleš, a kao ko­la­te­ral su sta­vi­li ze­mlji­šte So­la­ne, či­ji je vla­snik dr­ža­va, a So­la­na, od­no­sno njen vla­snik Euro­fond, ima pra­vo ko­ri­šće­nja. Kre­di­ti su po­di­za­ni od 2005. do 2008. go­di­ne. U MANS-u tvr­de da ze­mlji­šte So­la­ne ni­je­su mo­gli da da­ju kao ko­la­te­ral, jer su nad njom ima­li sa­mo pra­vo ko­ri­šće­nja i u pri­ja­vi su te­re­ti­li Or­lan­di­ća za ne­sa­vje­sno oba­vlja­nje slu­žbe­ne du­žno­sti.